1. |
Pesma za nas dvoje
02:52
|
|||
|
Znam,
mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se tražimo podjednako
zbog sreće njene
i srece moje.
Pijana kiša šiba i mlati,
vrbama vetar čupa kosu.
Kuda ću?
U koji grad da svratim?
Dan je niz mutna polja prosut.
Vucaram svetom dva prazna oka
zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam, gladan i mokar,
zašto se nismo sreli nikad?
Il je već bilo?
Trebao korak?
Možda je sasvim do mene došla.
Al’ ja,
u krčmu svratio gorak,
a ona
ne znajući - prosla.
Ne znam.
Ceo svet smo obišli
u žudnji ludoj
podjednakoj,
a za korak se mimoišli.
Da, mora da je tako.
|
||||
2. |
Pijanstvo
03:27
|
|
||
|
Ne marim da pijem, al' sam pijan često
u graji, bez druga, sam, kraj pune čaše,
zaboravim zemlju, zaboravim mesto
na kome se jadi i poroci zbraše.
Ne marim da pijem. Al' kad priđe tako
svet mojih radosti, umoran, i moli
za mir, za spasenje, za smrt ili pak'o
ja se svemu smejem pa me sve i boli.
I pritisne očaj, sam, bez moje volje,
ceo jedan život, i njime se kreće;
uzvik ga prolama: "Neće biti bolje,
nikad, nikad bolje, nikad biti neće."
I ja žalim sebe. Meni nije dano
da ja imam zemlju bez ubogih ljudi,
oči plave, tople kao leto rano,
život u svetlosti bez mraka i studi.
I želeći da se zaklonim od srama
pijem, i zaželim da sam pijan dovek;
tad ne vidim porok, društvo gde je čama,
tad ne vidim ni stid što sam i ja čovek.
|
||||
3. |
Podmornica
02:43
|
|
||
|
Sit sam do grla, ma sve do lica -
Čak me i pesme već umaraju.
Da mi je na dno, ko podmornica -
Pa da ne mogu da me otkriju!
Drug mi je davao votku u flaši,
I govorio da će sve proći,
Pijanog me je doveo Nataši -
Prva će spasti, druga pomoći
Nisu pomogle ni jedna, ni druga;
Od svega samo glavobolja.
Da mi je ispod polarnog kruga -
Varijanta je još najbolja.
Sit sam do grla, dosta mi je svega -
Ne mogu više da pevam i pijem.
Da mi je ispod ledenog brega
Ko podmornica da se sakrijem
|
||||
4. |
Novi život
03:05
|
|
||
|
Na obodu grada, gde krčma je stara,
živela dva, od detinjstva, drugara.
Svaka im noć bila pijana, ista -
a u očima duša iskrena, čista.
Čašu za čašom ispijali lako,
odbijali bolje. Živeli tako,
odavno bez ikog. Jedan drugom
delili priče sa skrivenom tugom.
Kad zaplače jedan, i drugi plače.
Noć ih odvuče sve jače i jače
u svoje dubine. U maštu znanu
gde sreća i osmeh mogu da stanu.
Videli mnogi da nije im lako,
ko god bi ih sreo, prišo bi svako.
A oni su sebi dovoljni bili,
i uvek su pili,
pili…
pili…
Onda je jedan zaspao samo,
dok drugoga nije bilo tamo.
Nekud sad lete nebom dalekim,
životom novim, drugačijim nekim.
Na obodu grada, gde krčma je stara,
živela dva, od detinjstva, drugara.
Svaka im noć bila pijana, ista -
a u očima duša iskrena, čista.
|
||||
5. |
Sečeno sećanje
03:09
|
|
||
|
Arsenov glas sa radija,
miris antikvarijata.
Dobriša, Jure, Tadija
i Kamenita vrata.
Daleka svetla Kaptola
i rujni krovovi Griča
seċanje sečeno napola,
nedovršena priča.
S jesenjim ružama lođe,
i Tinov deveterac.
Dobrinjskom ulicom prođe
Evgenija Gojmerac.
|
||||
6. |
Meni bez mene
02:47
|
|
||
|
Ure od smole cure besmisleno,
sumorni čovjek snatri bestjelesno,
sutonska strast se boji bezimeno,
a ljubav jeca, jeca bespredmetno;
i sve je danas prazno beskonačno,
a vjetar duva, duva bezutješno
na gole duše koje neprestano
ištu i grle beznadno, beskrajno.
|
||||
7. |
|
|||
|
„…Kad mi časi smrti
postanu bliski
i odvedu me pod zemlju
da snujem,
reći ćeš drugovima
da Zahar Goradijski
za odstupanje nije hteo
ni da čuje,
već da je, nagutavši se smrtonosnog vetra,
pao unapred, a ne unazad,
i da je slobode
172 santimetra
uračunato u njegov pad.“
|
||||
8. |
Glad
03:08
|
|
||
|
Glad mi je beskrajna a ruke večno prazne
Noću niz ulice gradske na prstima nosim mesec
i tugu ostavljam pod prozorima
izgubljenih žena
Dao bih sve a ništa nemam
Glad mi je beskrajna a ruke večno prazne
|
||||
9. |
Aleksa se vraća iz raja
03:25
|
|
||
|
Od zvjezda satkan iz beskraja
Aleksa se vraća iz raja
Ima li ikog u čase setne
s dobrom na licu s dušom da sretne
Hoće li iko, živ, mrtav, ko zna
na starom mostu da ga prepozna
A voda žubori, mire jasmini
gle ono djevojče nalik Emini
Izašle lijepe Anke i Zore
s Neretvom neriječ da prozbore
Prolazi Aleksa sav od svjetlosti
a nikog svoga, Bože oprosti
Samo pazimo ko sjene crne
nas nekoliko da ne posrne
Od zvjezda satkan iz beskraja
Aleksa se vraća iz raja
|
||||
10. |
Prvi snijeg
03:41
|
|
||
11. |
Možda spava
05:46
|
|
||
|
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.
Pesmu jednu u snu što sam svu noć slušao;
Da je čujem uzalud sam danas kušao,
Kao da je pesma bila sreća moja sva.
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.
U snu svome nisam znao za buđenja moć,
I da zemlji treba sunca, jutra i zore;
Da u danu gube zvezde bele odore;
Bledi mesec da se kreće u umrlu noć.
U snu svome nisam znao za buđenja moć.
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.
I u njemu oči neke, nebo nečije,
Neko lice, ne znam kakvo, možda dečije,
Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan.
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.
Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih:
Kao da je san mi ceo bio od pene,
Il’ te oči da su moja duša van mene,
Ni arije, ni sveg drugog, što ja noćas snih;
Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih.
Ali slutim, a slutiti još jedino znam.
Ja sad slutim za te oči, da su baš one
Što me čudno po životu vode i gone;
U snu dođu, da me vide šta li radim sam.
Ali slutim, a slutiti još jedino znam:
Da me vide, dođu oči, i ja vidim tad
I te oči, i tu ljubav, i taj put sreće;
Njene oči, njeno lice, njeno proleće
U snu vidim, ali ne znam, što ne vidim sad.
Da me vide, dođu oči, i ja vidim tad:
Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet,
I njen pogled što me gleda kao iz cveća,
Što me gleda, što mi kaže da me oseća,
Što mi brižno pruža odmor i nežnosti svet,
Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet.
Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas;
Ne znam mesto na kom živi ili počiva;
Ne znam zašto nju i san i java pokriva;
Možda spava, i grob tužno neguje joj stas,
Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas.
Možda spava sa očima izvan svakog zla,
Izvan stvari, iluzija, izvan života,
I s njom spava, neviđena, njena lepota;
Možda živi i doći će posle ovog sna.
Možda spava sa očima izvan svakog zla.
|
||||
Nemanja Nešić i Miloš Zubac Novi Sad, Serbia
If you like Nemanja Nešić i Miloš Zubac, you may also like:
featured on Bandcamp Radio Mar 26, 2024
go to album
Introspective, homespun folk tunes from John Donne that feel informed by the sugary bleakness of '80s and '90s indie pop.
go to album
PuSHING THE PuLL DOoR
by Tom Houston
Tom Houston swings between heartfelt folk and quirky slice-of-life spoken word, augmented with electronics, on his latest LP.
go to album
The tender UK psych folk on “Continuum” explores motherhood through song.
go to album
Little Anchor
by Bev Lee Harling
The first solo release in over a decade from Bev Lee Harling is a personal travelogue filled with euphoric compositions.
go to album
In Our Nature (Album)
by José González
featured on Bandcamp Radio Sep 21, 2021
go to album
featured on Bandcamp Radio Sep 21, 2021
go to album
