1. |
Selice
02:58
|
|||
|
Kroz noć i vlagu
divlje se guske sele jugu
i bolno kriču.
Osećam želju da mutnu neku
napišem priču:
Kako odnose one sobom
na krila svoja bela dva
iz duše moje drago nešto,
a ne znam kuda,
i ne znam šta.
Desanka Maksimović
|
||||
2. |
Među javom i med snom
02:13
|
|||
|
Srce moje samohrano,
ko te dozva u moj dom?
neumorna pletisanko,
što pletivo pleteš tanko
među javom i med snom.
Srce moje, srce ludo,
šta ti misliš s pletivom?
k’o pletilja ona stara,
dan što plete, noć opara,
među javom i med snom.
Srce moje, srce kivno,
ubio te živi grom!
što se ne daš meni živu
razabrati u pletivu
među javom i med snom!
Laza Kostić
|
||||
3. |
Neka sunca
02:38
|
|||
|
Jarko sunce seda, travka njega gleda
oborena lica a puna suzica.
Ja ni lica krijem, niti suza lijem,
već s'eto osmevam,
i vako popevam:
Neka sunca neka,
mene draga čeka,
draga sunca dva
meni će da da!
Branko Radičević
|
||||
4. |
Rosa pada
02:35
|
|||
|
Nebo je sivo, mesec bled,
tišina svuda, mir.
Ne šumi sad platana red,
i ne žubori vir.
O,čudna noć,o, čudan sat,
tajanstven, crn, i gluh,
u koji kao viti vlat
moj bolni dršće duh.
Osetim katkad tajni let
kroz noć, dok ćuti vir;
Strese se list i strese cvet,
pa opet vlada mir.
To rosa, tiho kao sen,
pada na list i cvet,
i blaga noć za jedan tren
osveži ceo svet.
I ja osećam u taj sat,
tajanstven, crn, i gluh,
dok kao nežni, viti vlat
moj bolni dršće duh,
Da to u tami neki Bog,
nad svetom koji mre,
iz bolećiva srca svog
proliva suze te…
Milan Rakić
|
||||
5. |
Pesma ženi
02:36
|
|||
|
Ti si moj trenutak, i moj sen, i sjajna
Moja reč u šumu; moj korak, i bludnja;
Samo si lepota koliko si tajna;
I samo istina koliko si žudnja.
Ostaj nedostižna, nema i daleka –
Jer je san o sreći više nego sreća.
Budi bespovratna, kao mladost; neka
Tvoja sen i eho budu sve što seća.
Srce ima povest u suzi što leva;
U velikom bolu ljubav svoju metu;
Istina je samo što duša prosneva;
Poljubac je susret najveći na svetu.
Od mog priviđenja ti si cela tkana,
Tvoj je plašt sunčani od mog sna ispreden;
Ti beše misao moja očarana;
Simbol svih taština porazan i leden.
A ti ne postojiš nit si postojala;
Rođena u mojoj tišini i čami,
Na suncu mog srca ti si samo sjala:
Jer sve što ljubimo stvorili smo sami.
Jovan Dučić
|
||||
6. |
Suza
02:31
|
|||
|
Otkada sam, željo moja,
Tvoju suzu popio,
Nisam više, pile moje,
Crnog oka sklopio.
Kad sam ono, tugo moja,
Cijelu noć te ljubio,
Pamet sam i dušu, dušo,
Sreću sam izgubio.
Otkada sam, diko moja,
Tvoju suzu popio,
U hajduke htjedoh poći,
Pa sam ti se propio.
Antun Gustav Matoš
|
||||
7. |
Ako sam val
02:48
|
|||
|
Ako sam val u ovom moru
Što se nikad ne umara
Zar sam živio zaludu
Kada i oblak oluju stvara?
Delija nisam, stid me, samac
I sjeta moje korake prati
Sve imaš zemljo i vrtove i gradove,
A ovu nježnost ko će ti još dati?
Jure Kaštelan
|
||||
8. |
Sećanje staro na Juru K.
02:47
|
|||
|
Dočekah s Kaštelanom
Davnu kaptolsku zoru.
Popismo jutro rano
U šutnji i razgovoru.
Idosmo šutke, bez smera
Kad san i nesan se ljube.
A Evgenija Gojmerac
Slazila je niz stube.
Samo nam klimnu glavom
I stubištem se odnjiha
U ranom jutru plavom
Ko svetlo Jurinog stiha.
Pero Zubac
|
||||
9. |
||||
|
Bdiš mi u bori između veđa
Čekaš da se razdani
Na mome licu
Voštana noć
Tek je dogorela
Do nokata praskozorja
Crne opeke
Već su popločale
Ceo nebeski svod
Vasko Popa
|
||||
10. |
Mi se čudno razumemo
02:49
|
|||
|
Mi se čudno razumemo
ko dva bola, ko dva vala
ko dva mosta u otkrića:
ja te volim čudno, nemo,
ti si ona čudna mala,
mašta drevna moga bića.
O tebi su pitalice
od vekova moje bile,
odgovor o kom se sanja,
odgovor je tvoje lice
ti si slika one vile;
iz dečačkih nagađanja.
I svi stari snovi, evo
polagano nadolaze
ko da ide vreme tavno;
svaki gest tvoj ja sam snevo,
znam napamet tvoje fraze
svaku reč sam čuo davno.
Stanislav Vinaver
|
||||
11. |
||||
|
Bilo mi je dvanaest godina,
prvi put sam sišao do grada
iz mog sela, tihog i dalekog,
kad susretoh tebe iznenada.
Eh, dječačke uspomene glupe!
Mala moja iz Bosanske Krupe!
Jesi li me spazila il' nisi,
zbunjenoga seoskoga đaka,
svjetlokosog i očiju plavih,
u oklopu novih opanaka,
kako zija u izloge skupe?
Mala moja iz Bosanske Krupe!
Naišla si kao lak oblačak,
tvoj me pogled za tren obeznani,
zaboravih ime i očinstvo,
kako mi se zovu ukućani.
Iznevjerih poput sablje tupe.
Mala moja iz Bosanske Krupe!
Tekli tako gimnazijski dani,
uspomena na te ne ocvala,
modra Una u proljetnje noći
tvoje mi je ime šaputala.
Lebdjela si ispred đačke klupe,
mala moja iz Bosanske Krupe!
Brzo minu naše đakovanje,
lagan leptir sa krilima zlatnim,
ipak tebe u srcu sačuvah
kroz sve bure u danima ratnim.
Ta sjećanja mogu l' da se kupe,
mala moja iz Bosanske Krupe!
Sad je kasno, već mi kosa sijedi,
gledam Unu, ćuti kao nijema,
zalud lutam ulicama znanim,
sve je pusto, tebe više nema.
Ej, godine, nemjerljive, skupe!
Zbogom, mala, iz Bosanske Krupe!
Branko Ćopić
|
||||
12. |
Lili
03:22
|
|||
|
Kiša suluda. Žurim. Jedva stižem ugašenog sebe.
Brod se odvaja crn i nestaje u naslagama mraka.
A kad se kući vratim, vidim: nema Tebe,
samo naš pas cvili u dnu basamaka.
Samo naš pas cvili. Prigušeno zovu
na neki novi put iscrpljeni robijaši.
Šantan zaključan sa Severnjačom na krovu.
Golub sleteo. Umesto da plačem, revolvera se mašim.
Samo naš pas cvili, Lili. On ti se još nada.
A Ti obmotana dekom u kabini već krojiš sreću drugu.
Osećam, jer suludo zvezda sa krova pada...
Osećam kako bežiš prema razbludnom jugu.
Umesto da plačem ja s kapljom kiše u čaši
zamišljam osmeh Tvoj s đerdanima zuba.
Na donjoj palubi pevuše isceljeni robijaši,
okovane vere, osmeha ni malo gruba.
U preziru njihova pogleda
nalazim i izlaz prema kopnu.
Neko se u dnu čaše ogleda,
neko koga će na nebo da popnu.
Lisboa 1974, april
Slobodan Marković
|
||||
13. |
Dobriši Cesariću
03:03
|
|||
|
Bolesnička soba, zatvoren u mraku,
Žalostan i tih –
I katkad se trgnem začuvši u zraku
Plakati tvoj stih.
Čini mi se, dragi, on je kao suza,
Suza teška sna.
Iskopani dragulj u rudniku uza –
Da drugima sja.
Teku crne riječi, ali usred plača
Prekida ih grč;
Blista oštro jezik buntovničkog mača.
Pun je krvi vrč.
Ali ništa zato, bogate su žile,
Treba biti krut,
Okovi ne bole, bezmjerne su sile –
Tek je krvav put.
I neka je mračno, i neka je crnje!
Klonuli su svi –
Za najljepše zlato dobili su prnje.
Tako ćeš i ti.
Ne, nije to ništa, ne, ništa to nije,
Ti si tako jak!
Čujem samo: netko hrapavo se smije,
Dok odlazi vlak.
Ivan Goran Kovačić
|
||||
14. |
Lik
02:13
|
|||
|
Dostupna su mi i sva lica muška
s kojih tvrdoća i surovost bije
i vraška mi je čak dostupna njuška
sa celom grozom što u sebi krije
- i ja ih gledam sve sa malo smeška -
ali tvoj lik je neizvesnost teška.
Blaže Koneski
|
||||
15. |
Boja mraka
02:26
|
|||
|
Sjenke, riječi, sjenke sna
— na drumu aždaja spava.
Tako počinje boja mraka.
Pale se male vatre strasti
i tijelo se spušta u svoju dubinu,
san se topi.
Zvuk tužno odlazi u svoj beskraj.
Blažo Šćepanović
|
||||
16. |
Letonski motiv
03:02
|
|||
|
Tkaj mi platno, al' ne tkaj za jedro,
šij mi sedlo, al' ne šij za konja -
šta će mi jedra, bela jedra,
šta će mi konji, vrani konji?
Ah, sudbina moja zlobna,
toj sudbini ime je prokletstvo;
dvesta jedara neće joj uteći,
hiljadu konja neće je preteći!
Josip Murn
|
||||
17. |
Septembar
03:03
|
|||
|
Danas je zrak još topal i čist,
i sunce danas još snažno greje.
Al' ispod streje
već češlja perje lasta.
Danas je zrak još topal i čist,
ali u šumi, sa jednog hrasta,
pao je prvi žuti list...
Duššan Vasiljev
|
||||
18. |
U dosluhu sa Mocartom
02:38
|
|||
|
Ovde sam u svetloj krunici tame
Moj glas po vertikali prostorije
Razliva se u zvučnu arabesku
Gle tu i smrt prisutna je
Pa onemogućava prodor
Reči mirisa i boja
U pejsažu smo sasvim nepoznatom
Ali svaki od nas je jedan
Veliki predeo
tamo iza vida
A onda
Kako proći kraj goluba smrskanog
U dnu spomenika
kad muzika
Otvara Velika Vrata Noći
Milivoj Dražetin
|
||||
Nemanja Nešić i Miloš Zubac Novi Sad, Serbia
If you like Nemanja Nešić i Miloš Zubac, you may also like:
featured on Bandcamp Radio Mar 26, 2024
go to album
Introspective, homespun folk tunes from John Donne that feel informed by the sugary bleakness of '80s and '90s indie pop.
go to album
PuSHING THE PuLL DOoR
by Tom Houston
Tom Houston swings between heartfelt folk and quirky slice-of-life spoken word, augmented with electronics, on his latest LP.
go to album
The tender UK psych folk on “Continuum” explores motherhood through song.
go to album
Little Anchor
by Bev Lee Harling
The first solo release in over a decade from Bev Lee Harling is a personal travelogue filled with euphoric compositions.
go to album
In Our Nature (Album)
by José González
featured on Bandcamp Radio Sep 21, 2021
go to album
featured on Bandcamp Radio Sep 21, 2021
go to album
