1. |
Nirvana
03:45
|
|||
|
Noćas su me pohodili mrtvi,
Nova groblja i vekovi stari;
Prilazili k meni kao žrtvi,
Kao boji prozalnosti stvari.
Noćas su me pohodila mora,
Sva usahla, bez vala i pene,
Mrtav vetar duvao je s gora,
Trudio se svemir da pokrene.
Noćas me je pohodila sreća
Mrtvih duša i san mrtve ruže,
Noćas bila sva mrtva proleća:
I mirisi mrtvi svuda kruže.
Noćas ljubav dolazila k meni,
Mrtva ljubav iz sviju vremena,
Zaljubljeni, smrću zagrljeni,
Pod poljupcem mrtvih uspomena.
I sve što je postojalo ikad,
Svoju senku sve što imađaše,
Sve što više javiti se nikad,
Nikad neće – k meni dohođaše.
To su bili umrli oblaci,
Mrtvo vreme s istorijom dana,
To su bili poginuli zraci:
Svu selenu pritisnu nirvana.
I nirvana imala je tada
Pogled koji nema ljudsko oko:
Bez oblika, bez sreće, bez jada,
Pogled mrtav i prazan duboko.
I taj pogled, kô kam da je neki,
Padao je na mene i snove,
Na budućnost, na prostor daleki,
Na ideje, i sve misli nove.
Noćas su me pohodili mrtvi,
Nova groblja i vekovi stari;
Prilazili k meni kao žrtvi,
Kao boji prolaznosti stvari.
Vladislav Petković Dis
|
||||
2. |
Priča o plovidbi
04:00
|
|||
|
NJENI SU PRSTI POSTALI
PTICE
I NEBO JE BILO
MOJE LICE
I NJENA KOLENA
OSTRVA ŽUDI
DODIR USANA
GLAS ŠTO ME BUDI
NJENO SRCE U MOJOJ RUCI
MOJA GLAVA U NJENOM KRILU
BROD NADE U NJENOJ LUCI
SVAKI POGLED
ŠTO BUDI SILU
DA MI GOVORI
VOLIM POSTOJIM
ALI JE TAŠTINA
NAMAH
RAZMAKLA TLE
I BURA IZDAJE
RAZBILA SVE
ONA JE OTIŠLA
LAĐAMA SVOJIM
JA SAM OSTAO
JA OVDE STOJIM
Miloš Galetin
|
||||
3. |
Starci na suncu
03:03
|
|||
|
Na malom skveru s dve-tri klupe
I s bukom što se slabija čini
U sunčano se podne skupe
Starci iz kuće u blizini.
U kaputima starim mnogo
(Jer čemu nov kad dugo traje)
Žmire put sunca ili strogo
Zure u tramvaj što tu staje.
I ćute. A kad tramvaj jekne
I krene s bukom u daleko
Šta jedan od njih drugom rekne
Ne čuje grad (ni od njih neko).
Dvojica šakom klupu stežu
Kao da se za život vežu
Ili da su na sunce oba
Izašli malo iz svog groba.
Kad jedan od njih malo kasni
Šapuću o tom: šta je s njime?
A čim ga spaze – budu glasni
I veselo mu viču ime.
Plavi se tako mart nad njima.
Strepe da se ne vrati zima.
Sa uglačane tramvajske šine
Svaki čas sunce gasne, sine …
Stevan Raičković
|
||||
4. |
Otrovane su mi pesme
02:43
|
|||
|
Otrovane su mi pesme.
Da l’ drukčije može biti?
U moj život, kad je cvao,
Počela si otrov liti.
Otrovane su mi pesme.
Da l’ drukčije može biti?
Srce mi je puno zmija.
A uz to si u njem i ti.
Hajnrih Hajne
|
||||
5. |
Maleno kandilo
03:02
|
|||
|
Maleno kandilo u sobnom kutu je
dok njena duša ka Tebi putuje.
Plamičak celu sobu ozari
kao slavska sveća na malom grobu
koji prekriva njenu lepotu
kao pokrov crni na mom životu.
Pero Zubac
|
||||
6. |
Chanson
02:33
|
|||
|
U tvojem vrtu malenom
Hladnik ubavi
O, kako vonja proljećem,
Moja ljubavi.
U tvojem vrtu naranče –
Stabla tanana.
Pod njima ori s gitare
Pjesma sanana.
Čuj, noć svud miri – miriše,
Laka – lagana.
Il moja duša uzdiše,
draga – dragana.
Ja sjen ću tvoju luđački
svu noć ljubiti,
Al, jutrom ćeš se sa suncem
Ti – izgubiti.
U tvojem vrtu malenom
Hladnik ubavi.
Oh, nikad više – nikada,
Moja ljubavi.
Antun Branko Šimić
|
||||
7. |
Tužaljka
02:34
|
|||
|
Iz moga svijeta, gdje si bila čudo,
ti zauvijek odlaziš. O što će
od moga čuda ostati u svijetu drugih ljudi?
O zašto, moje čudo, rastat ćeš se sa mnom
i biti nekom samo žena?
Što možeš biti ti na zemlji, zvijezdo moga neba?
Antun Branko Šimić
|
||||
8. |
Slava
03:12
|
|||
|
Kad se oblaci roje…
i lišće pada, sa granja svela,
i svi boli, u jeseni, zaćute…
Kud oblak ne nađe više
puteve zasute,
lete oči moje.
Miloš Crnjanski
|
||||
9. |
Opomena
02:42
|
|||
|
Važno je, možda, i to da znamo:
čovek je željen tek ako želi -
I ako sebe celoga damo,
tek tada i možemo biti celi.
Saznaćemo tek ako kažemo
reči iskrene, istovetne.
I samo onda kad i mi tražimo,
moći će neko i nas da sretne.
Miroslav Antić
|
||||
10. |
Bezdomne reči
03:12
|
|||
|
Bezdomne reči su
što ih rukom blagom
prosipaš na mene.
Ne čudi dimu se.
To ja pod obrvom tvojom
dogorevam.
Miloš Zubac
|
||||
11. |
Ce soir
02:51
|
|||
|
Odavno u mestu hodam,
a maštam da blizu joj sam,
da čuje ovu stvar -
ce soir, ce soir, ce soir...
Kad bi umela da voli,
poljubi i zagrli,
da strasti osetim žar -
ce soir, ce soir, ce soir...
Kada leto svojim sjajem moje dane ispuni,
seti me da tu je bila, tad u misli navrati...
Ispraćen lepotom snenom,
stiže kao s neba dar
njenog osmeha čar -
ce soir, ce soir, ce soir...
Mesečina i tišina
vode me u novi san
da tamo sretnem je bar -
ce soir, ce soir, ce soir...
Nemanja Nešić
|
||||
12. |
Tihi gaj
03:33
|
|||
|
Tihi gaj, mrtvi gaj, više ne šumori.
Samo ponekad, vaj, leti ptić po gori.
Samo ponekad, vaj, sećanje govori
kako smo živeli, ljubili.
I tebe su, moj gaju borovi,
i tebe su danas pokrili snegovi.
Dragotin Kette
|
||||
Nemanja Nešić i Miloš Zubac Novi Sad, Serbia
If you like Nemanja Nešić i Miloš Zubac, you may also like:
featured on Bandcamp Radio Mar 26, 2024
go to album
Introspective, homespun folk tunes from John Donne that feel informed by the sugary bleakness of '80s and '90s indie pop.
go to album
PuSHING THE PuLL DOoR
by Tom Houston
Tom Houston swings between heartfelt folk and quirky slice-of-life spoken word, augmented with electronics, on his latest LP.
go to album
The tender UK psych folk on “Continuum” explores motherhood through song.
go to album
Little Anchor
by Bev Lee Harling
The first solo release in over a decade from Bev Lee Harling is a personal travelogue filled with euphoric compositions.
go to album
In Our Nature (Album)
by José González
featured on Bandcamp Radio Sep 21, 2021
go to album
featured on Bandcamp Radio Sep 21, 2021
go to album
